Jednostavno, prijatelji,
hoću sa vama da podelim jedan osećaj,
pišem na tankoj kafanskoj salveti,
onda ću da prepišem na ekran.
E, plašili su me da će biti 26 sati ali bilo je samo 16.
16 sati autobusom - beži zeko iz Buenos Airesa.
I bežim, evo me u salta sitiju, gradiću na severu ,
malo, burno, šljašteće mestašce, buja život, oduševio sam se radnjom sa dugmićima,
neometano ljudi spavaju na ulici, počinje leto,
i video sam sladolede sa tri kule - ne kugle - tri ležišta korneta,
kao MIG avion sa krilima ili crkva sa brodovima...

ma nešto kao nabubrelo Prokuplje kod nas ali celo na nekoj lakoj drogi -. ha!
Počela da pada kiša - ja samo gledao, nisam pecao okrilje kod neke male sisate argentinke -
sve je to lepo ali nažalost, svoju ženu obozavam... i ogladneo sam,
sklonio se u preporučeni restoran, ustvari kafanicu - pri košarkaškom i BOKSERSKOM klubu
Cbiiijj! Chvijsijj! !!1..škripkaju i zvižde gumeni đonovi kad zakoče na terenu od linoleuma.
Bez zvuka se lopte na trenutak uspore u mreži od kanapa a prozor kafane gleda na vežbalište.
Bokseri verovatno vežbaju negde dole, u nemogućim uslovima, bez vazduha i pod velikim pritiskom.

Znam da sam se lepo raspričao
ali dopijam vino sa sodom "Corral" u flaši isto pod pritiskom a i u švajcarskoj su mi u spavaćem vagonu
ukrali moj mili fotoaparat pa sad opet baratam samo rečima ali baš uživam u njima.
Pričam vam priču.
dakle, kafanica,
plafon od žućkastih, stiroporskih ploča, sa ornamentima braon fleka, golo neonsko osvetljenje,
normalni ljudi, ljudeskare kao gosti, preostale naslagane pločice naslagane na nekorišćenom zamrzivaču...lepi crnokosi zalizani momci, možda bokseri.
televizor iznad prozora - kao pipci iz njega, poluprekrečeni crni gajtani - za antenu i za struju...
uramljeni posteri, maskota navijačka naslikana na zidu - gavran kome gori između noigu...
celo veče bi mogao da vam opisujem bi morao još jedno vino da poručujem aprija mi baš ovoliko, mada...
TELEVIZOR, neizbežno u kafićima - mrzim ga i uvek mu okrećem leđa ali sada...
Kasno je sada - stiglo je još jedno vince, ne znam da l ću ga dopiti
iako to nioje alhohol, bake kažu i...malo sam se izgubio
yo me voy a sanitario...se vuelvo.

Poželeo sam da uđem u ženski wc na očigled cele sale ali... ne znam zašto ai mislim da ne bi to naišlo na razumevanje...
pre nego što se napijem - da dovršim priču.
na televizoru u tom boksersko - košarkaškom klubu išao je film
Roki 1 !
ROKI BILBOA - kakva sreća - baš ovde!
Prebacio sam tanjir na drugu stranu stola i sam prešao da lepo vidim
a kelner je pojačao ton pošto su u filmu počinjali poslednji obračuni.
Nisam neki junak (osim za svoj film) i puno sam batina dobio
(naročito otkad sam počeo da se bavim filmom i uuumetnoššću)
ali uz Rokija sa argentinskim dabingom stvarno sam se uživeo
i uživao, osetio se domaće. slobodno, kjako čak ni na Dorćolu svom ne smem
i poželeo sam da podelim to dobro osećanje sa vama na daljinu.

U argentinskoj verziji,
Roko ga je na kraju razbio
a ja sam se već oženio i konačno
kao postao čovek.

un fuerte abrazo de vos Miloš.